Vraćajući se iz Bara u kasnim večernjim satima  na zaobilaznici  oko Golubovaca u mjestu Mojanovići mi se probuši guma na automobilu.

Dok sam montirao rezervnu u susret mi idaše sa krpom oko glave poznat čovjek, kada mi se približi prepoznah da je to lider DNP-a Milan Knežević.

Pozdravismo se, i ja ga upitah, zašto šeta u kasnim satima? On mi odgovori da ga toliko boli glava od priče kako Dritan treba da ostane, da više nije mogao da spava  pa je pokušao da odgovor potraži šetajući sam sa sobom.

Požali mi se kako ne ulazi na Twitter jer ne može da čita vapaje URAŠA  kako Dritan treba da ostane, i završi posao koji nikad nije ni počinjao.

Nastavljajući šetnju Milan mi reče da nijedan velikan ruske književnosti u svojim stihovima ne bi mogao opisati Dritanovu ljubav prema fotelji.

Kada završih zamjenu gume, zabrinut zbog Milanove nesanice nastavih vožnju i počeh razišljati, zašto Dritan ne treba da ostane?

Ne treba da ostane, zato što je izdao Crnu Goru na perfidniji  način nego što je to uradio Savo Fatić i ostali učesnici Podgoričke skupštine.

Ne treba da ostane jer je potpisao iz samo sebi znanih razloga na štetu Crne Gore Temeljni ugovor sa čijom sadržinom se ne slaže veći dio građana naše države.

Ne treba da ostane jer je bezbjedonosni sektor okrenuo da služi antidržavnim interesima i doveo ga do kolapsa.

Ne treba da ostane jer je svojim neznanjem obesmislio rad državnih institucija u koje su građani izgubili povjerenje.

Ne treba da ostane jer zdravstveni sektor dovo pred kolapsom, i građani nemaju adekvatnu medicinsku zaštitu.

Ne treba da ostane jer je svojom politikom rašćerao strane investitore koji mahom gase svoje biznise u Crnoj Gori.

Ne treba da ostane jer je prevario naše međunarodne partnere i Crnu Goru skrenuo sa Evropskog puta.

Ne treba da ostane jer želi da ugasi slobodu govora medijima koji opravdano kritikuju njegov rad.

Ne treba da ostane jer mu je fotelja iznad interesa države koja je zahvaljujući njegovim političkim avanturama pred bankrotom.